Câu :
1
إِذَا زُلۡزِلَتِ ٱلۡأَرۡضُ زِلۡزَالَهَا
Kad se Zemlja najžešćim potresom svojim zatrese,
Câu :
2
وَأَخۡرَجَتِ ٱلۡأَرۡضُ أَثۡقَالَهَا
i kada Zemlja izbaci terete svoje,
Câu :
3
وَقَالَ ٱلۡإِنسَٰنُ مَا لَهَا
i čovjek uzvikne: “Šta joj je?”,
Câu :
4
يَوۡمَئِذٖ تُحَدِّثُ أَخۡبَارَهَا
taj dan ona će vijesti svoje kazivati
Câu :
5
بِأَنَّ رَبَّكَ أَوۡحَىٰ لَهَا
jer će joj Gospodar tvoj dopustiti.
Câu :
6
يَوۡمَئِذٖ يَصۡدُرُ ٱلنَّاسُ أَشۡتَاتٗا لِّيُرَوۡاْ أَعۡمَٰلَهُمۡ
Taj dan ljudi će se razdvojeni pojaviti da im se pokažu djela njihova:
Câu :
7
فَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٍ خَيۡرٗا يَرَهُۥ
Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga,
Câu :
8
وَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٖ شَرّٗا يَرَهُۥ
a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – vidjet će ga.
