වාක්යය :
1
تَبَّتۡ يَدَآ أَبِي لَهَبٖ وَتَبَّ
Neka propadnu ruke Ebu Lehebove, i propao je!
වාක්යය :
2
مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ
Neće mu biti od koristi imetak njegov, a ni ono što je stekao,
වාක්යය :
3
سَيَصۡلَىٰ نَارٗا ذَاتَ لَهَبٖ
ući će on, sigurno, u vatru rasplamsalu,
වාක්යය :
4
وَٱمۡرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلۡحَطَبِ
i žena njegova što drvlje nosi;
වාක්යය :
5
فِي جِيدِهَا حَبۡلٞ مِّن مَّسَدِۭ
o vratu njenu bit će uže od ličine usukane.
